Bez išta i bez ičega,...  Bez ikoga...

U Gradačcu,  ili tačnije  Požarikama živi jedna starica koju je sudbina na koncu njezinog života još jednom stavila na probu.  Starica ima 76 godina i zove se Behaderović Sabrija. Svoj život je provela živeći mirno sa svojim mužem, sinom i snahom u Jakešu.  Rat 1992-1995 ih je raspršio u izbjeglištvo.  Kuća je srušena,  i ognjište zauvijek ugašeno.  Njeno ognjište niko više nikada upaliti neće ,  jer svi Sabrijini najbliži  su jedno za drugim pomrli.  Doslovno svi: muž, sin,  snaha,  pa čak i unuče od sina su se razbolili i umrli.  Od kako je unučetu klanjana dženaza, Sabrija se povukla sasvim u sebe.  Niko više nemože da prodre iza nepomične maske na licu ove žene.  Svakim danom ovo lice dobiva jednu novu boru pored onih dubokih kanala kojima su nekoć mjesecima i godinama potoci suza tekli iz zamućenih plavih očiju. Jedno za drugim,  njeni najmiliji ,  najbližiji.  Sve je otpratila na bolji svijet i ostala je sama.  Nema više ni suza, ni riječi, ni plača , ni osmjeha…

Samo ovaj prazni pogled i zauvijek ukočena desna ruka.

Sabrija živi sada u Gradačcu, tako što joj je jedna  dobra ondašnja žena dala sobu u staroj bosanskoj čerpićari.

Sabrija ne prima ni socijalno, ni penziju, niti bilo kakvu pomoć,  ona jednostavno nema ništa za život.  Niti ikoga da se brine o njoj.

Ipak, u dobrom Bošnjackom srcu proradi onaj čudni mehanizam da pomažemo kada nam je najteže,  pa tako pročuje se po kasabi za Sabriju, pa joj neko donese litru mlijeka, komad hljeba,  a vlasnik lokalne burekdžinice joj po djeci pošalje obrok ili dva dnevno.

Želimo na ovaj način da pokušamo sakupiti nešto novca i poslati u Gradačac da se Sabriji nabavi šporet na drva,  nešto drva za ogrijev i da joj se sa mještanima organizuje  redovna kupovina hrane i lijekova.  Da je neko obiđe svaki dan, odnese joj jelo i piće,  da joj pošalje doktora,  da joj jednostavno olakša ovu zimu i ove njene možda zadnje dane.  Netreba puno,  svega par Eura mjesečno bit će inšaAllah dovoljno da pokušamo olakšati doista tezak period u zivotu ove starice .  Možete je posjetite  sami na Požarikama ili svoje sadake poslati putem nas,  jer mi ćemo za nanu Sabriju ubrzo ako Bog da slati pomoć.

Napomena !   U Januaru 2005 nas saradnik Mersed koji je obilazio nanu Sabriju i nosio joj pomoć, javio nam je da je Sabrija preselila na bolji svijet.

"Kao svjetlost čirka u mraku sobe je i život ovaj što traje. Kad postane ona, bude mala i slaba, onda sve jaća i veća, sve viša i snažnija. Zatim opet utanji, smanji se, izgubi onaj titraj i čeka kraj. Nana Behaderović Sabrija je dugo čekala svoj kraj. Od onog dana kada je sve svoje izgubila, čekala ga je.  Sjetimo se tog čudnog nepomiočnog lica i očiju. A u tim  očima moglo se vidjeti samo jeno: Žudnja za krajem."      Rahmetullahialejhi.