28.12.2003. godine, kako smo i najavili,  obišli smo Hajrudina iz sela Vratnice kraj Visokog. Teški uslovi života pod kojim živi ova mlada porodica vidno je pogodila naše saradnice koje su obavile posjetu i uručile pomoć.

Hajrudinova supruga sa već poodmaklom bolešću zglobova uspjeva obavljati sve poslove koje njen suprug nije u mogućnosti usljed teškog oštečenja očiju.  Ispričala je kako je čula dove svoje petogodišnje kćerke Lejle:  Bile su to riječi:

"Dragi Allahu dadni da moj babo opet može da vidi"

Nije bilo lahko  slušati životnu priču ove mlade majke.

Na rukama njegove supruge primjetili smo ukočene  i otečene zglobove. Na pitanje šta je to  i otkad joj je to,  Hajrudinova supruga je rekla da nezna šta je i da ima to već neko vrijeme. "Ujutro mi se valjda ohlade ovi zglobove pa me puno boli dok malo ne ugrijem"

Pročitali smo Hajrudinov ljekarski nalaz u kojem stoji da je povreda oka nastala u civilnom periodu  i oštetila jedno oko.  Hajrudin nije imao sredstava da plati put do  ljekara i oštećenjese s vremenom proširilo i na drugo oko.  Danas mu ovaj gubitak vida nije priznat niti kao ratna invalidnina, niti bilo kakva druga vrsta beneficije. Hajrudin više nije u mogućnosti da sam bilo šta promjeni. Pomirio se sa činjenicom da mora dalje sa sve manje i manje vida. Hajrudinje je bio  borac Armije BiH čiji je brat blizanac poginuo u ratu, ali nema nikakvih primanja niti penzija. Imaju jednu kozu i ponosni su na njezino malo jare. Hajrudin iscjepa pokad-kad nekome drva ili iskopa dio kanala i tako donese kući koju marku.  Dalo se primjetiti da su svi ukučani bili neuhranjeni i nevjerovatno slabo obućeni.     

Medju našim sestrama bilo je i medicinara pa su prepoznali degenerativni Artritis.

 Interesantno je pak bilo da je ova žena uprkos svojim jakim bolovima i uveliko narušenim zdravljem,  opet sebe zapostavljala i skretala našu pažnju samo na svoga bolesnog muža.

U kući je bilo prilično tamno,  jer su na prozorima bila ćebad u nadi da tako neće puhati studen na djecu koja su tu ležala.

Na šporetu je stajao mali lonac sa čorbom od posnoga graha,  a sa plafona je prokišnjavalo u jedan sud postavljen na fotelji. Čak je prokisnjavalo preko neizolirane strujne žice.  No Hajrudin već odavno nevidi i nemože niti  popraviti krov,  niti izolirati žicu.

Na rastanku sa ovim ljudima bilo je mnogo suza sa obje strane,  riječi utjehe i ohrabrenja.

Obećali smo im donirati ovce na uzgoj iz projekata kojeg planiramo i uručili smo im 200 KM.

                                         kliknite na slike da se uvecaju

 Iste te večeri su naše saradnice pod jakim dojmom ove posjete prenijele dio svojih utisaka na poznanike  pa je spontano sakupljeno nešto novaca,  nešto dječije garderobe od učenika iz škole sa Dolac Malte,  a sutradan je vec s Murizom ugovorena kupovina i predaja ovaca za uzgoj.  Radimo i na tome da Hajrudinu obezbjedimo pregled na očnoj klinici kod Dr.Pozdera.

Nemojte proći selo Vratnice na starom putu od Ilijaša prema Sarajevu,  a da ne svratite kod Topalovića.  Nemojte propustiti šansu da udjelite vaše sadake ovim ljudima. Veliki je sevab.

Mi ćemo naravno opet koordinirati pomaganje ovoj porodici jedno vrijeme,  kako bi im olakšali život,  pa ako žeite možete i putem našeg računa ili pošte poslati simboličnu pomoć ovim ljudima.

 Badema i Ruvejda

NOVO U medžuvremenu smo obavili i drugu posjetu Hajrudinovoj porodici.  Donirali mu ovcu iz Projekata "Ovce za uzgoj"  koja se upravo ojagnjila.  Procitajte više